Признајем "ЧАСНИ СУДЕ" - да сам крив!

Признајем... “ЧАСНИ СУДЕ”... да сам крив!

Што сам бранио моју родну кућу...

Моје родно мјесто...

моје дјетињство...

црквено и школско звоно...

моје петице у школском именику....

дјечију грају!

 

Крив сам - што сам пружао отпор,

док су моје мјесто и моје дјетињство,

и моју родну кућу...

СВЕ ТО МОЈЕ... ослобађали ОД МЕНЕ!

 

КРИВ САМ!

А ВИ... “ЧАСНИ СУДЕ” - ПРЕСУДИТЕ!

Не заборавите - ОТЕЖАВАЈУЋУ ОКОЛНОСТ: КРИВАЦ - ОСТАЈЕ КРИВАЦ!

Устреба ли... окривљени ће поновити злочин!

Бранити своју државу, свој народ, своју породицу!!!

Своју вјеру и своју цркву! - А ви судите!

 

Вама “ваша правда” - а мени “моја кривица”!

 

Нека ми врате.... опростићу!

Овдје КЛИКНИ и ПРЕСЛУШАЈ тон!

Нека ми прво врате она ведра јутра,
она сванућа и изласке сунца,
уз умилни цвркут птица... шева и сјеница...
па да им опростим...

Нека ми врате моја стада у јутарњој росној трави на испаши...
и чобанске ватре... у којима смо кумпјере и кестење пекли
и опростићу.

Нека ми врате дјетињство... и сва наша дјетињства...
и дјечије пелене нека нам врате...
и све наше забринуте родитеље,
што су се стицали и што су се одрицали... да успијемо у животу.
Нека нам врате школску грају и школска звона.... и црквена звона,
опростићемо!

Нека ми врате моје шуме... и моје ливаде...
моје ријеке и водопаде, бистре изворе и потоке...
да клекнем, воде да се напијем, душу да прочистим...
па да им опростим...

Нека ми врате отето... ослободе заробљено, откључају закључано!
Нека отпогане опогањено... и открију сакривено!
Па да упрљано очистимо, да замућено разбистримо...
да оперемо, да прозрачимо,
да окадимо и освештамо,
нови живот да започнемо,
па да опростимо!

Овако, праштања нема!
Не прашта душа рањена, заробљена, закључана, понижена и располућена!
Једино ту душу још имамо, и душу никоме... до Богу, не дамо!

Нада Самарџија Бодирога, Учини то умјесто мене

Када одеш тамо, тамо гдје се мисли губе,
тамо гдје се небо и распукла земља љубе,
тамо гдје су ходале ноге наше
а сад ходе ноге друге...
Тамо гдје остале су наше успомене
а сад ходе њихове сјене...
Молим те... умјесто мене тражи опрост!
Снагу, живот, за изгубљено вријеме!

Сјети се понекад,
са сјетом дивних времена,
тихе среће
кад се све буди у прољеће,
па ми реци: дал још увијек у нашем родном крају
ласте и роде свраћају?
Дал трешње онако цвјетају,
дал још вјетрови јако дувају?

Помириши бар једном трешњин цвијет!
И погледај птица лет!
Напиј се воде са неког врела,
само толико и ништа више...
Умјесто мене...
Да све баш не би избрисало вријеме!
Учини то умјесто мене!


Нада Самарџија Бодирога
Инђија, 23. 04. 2012.

Вјерујем у васкрсење Крајине

Вјерујем у васкрснуће Господа Исуса Христа...
И у живот вјечни.... а не у смрт.
Вјерујем у дан и у свануће... а не у сутон и смркнуће.
У свјетлост... а не у таму!
Вјерујем у добро... а не зло.
Вјерујем у оптимизам и разум и моћ,
а не у разочарање и немоћ!
Вјерујем у живот вјечни и васкрснуће мога народа, пострадалог,
и на голготи разапетог!

Много је година прошло од нашег Великог петка!
Од нашег распећа!
Од како смо жртвовани....
Вјерујем да ће мој народ васкрснути,
и винути се међу праведнике!
Јер ја не видим других у моме народу.... осим праведника!

Даће Бог, па ће опет зора у моме крају!
И опет ће сунце свјетлошћу обасјати...
И живот удахнути нови!
И опет ће потоци и ријеке потећи,
жедне напојити, уморне окријепити!

Опет ће дјечија граја...
И опет, процвјетати ливаде и поља,
и стрна жита... и виногради.... и воћњаци...
И чобани и чобанице пјесме ће чобанске, Крајином пјевати!

И сватови.... и крштења.... и вјенчања!
Опет ће у моме крају живот!
Опет ће радост...
И опет ће срећа!
И опет ће људи бити људи, достојни људи!
Вјерујем у васрснуће... и живот вјечни!
Вјерујем!

Крајишка шареница

Највећа крајишка ријека

Највећа крајишка ријека

је ријека људи....

ријека Крајишника...

из Крајине прогнаника!